Web 2 i Web 3.0 koja je razlika i kako radi?

Pre pojave interneta, komunikacija i deljenje informacija odvijali su se na različite načine, zavisno o istorisjkom razdoblju i tehnološkim dostignućima. Evo nekoliko ključnih načina na koje se ljudi povezivali i razmenjivali informacije pre nego što je internet postao uobičajen, odnosno ono što danas koristimo svakodnevno a nekada nam je bilo (nezamislivo).

• Pošta: Pošta je bila jedan od najstarijih načina komunikacije na daljinu. Ljudi su pisali pisma, koristili poštanske službe i kurire kako bi ih dostavili adresatima. Ovaj način komunikacije bio je spor, ali je bio ključan za razmjenu informacija i održavanje veza na velikim udaljenostima.
• Telegraf: Telegraf je bio jedan od prvih električnih sustava za brzu komunikaciju. Razvijen u 19. veku, omogućavao je slanje i primanje poruka u obliku telegrafskih kodova putem telegrafske žice.
• Telefon: Alexander Graham Bell izumeo je telefon 1876. godine. Telefonija je revolucionirala komunikaciju, omogućavajući brži i direktniji kontakt između ljudi na različitim mestima.
• Radio i televizija: Radijski signali omogućili su masovnu komunikaciju i pružili ljudima priliku da slušaju vesti, priče i muziku. Kasnije, televizija je omogućila prijenos vizualnih sadržaja, uključujući vesti, emisije, i druge zabavne programe.
• Novine i časopisi: Štampani mediji, poput novina i časopisa, bili su glavni izvor informacija. Ljudi su čitali štampane materijale kako bi se informisali o događajima i novostima.
• Biblioteke i enciklopedije: Informacije su se tražile i pronašle u knjigama, enciklopedijama i drugim štampanim izvorima. Biblioteke su bile ključni centri znanja i mesto na kojem su ljudi mogli istraživati i učiti.
• Faksimil (fax): Fax mašine omogućavali su slanje i primanje dokumenata na daljinu putem telefonske linije u obliku slika.

Ove tehnologije su omogućile određenu razinu povezivanja i razmene informacija, ali internet je doneo revolucionarne promjene jer je omogućio brzu, globalnu i interaktivnu komunikaciju. Internet je transformirao način na koji ljudi komuniciraju, rade, uče, zabavljaju se i posluju.

Web 1.0

Razdoblje statičnog interneta (1989-2004) obuhvata prvih 15 godina od nastanka World Wide Weba (WWW), koji je stvorio Tim Berners-Lee 1989. godine. Ovo razdoblje karakteriše pretežno statički sadržaj i osnovne mogućnosti koje su omogućavale samo prikazivanje tekstualnih i slikovnih informacija.

Evo nekoliko važnih događaja i karakteristika weba tokom tog vremena:

Nastanak World Wide Weba (WWW): WWW je nastao kao inicijativa za deljenje informacija i omogućavanje pristupa tim informacijama putem interneta. Prve verzije weba bile su jednostavne i omogućavale su povezivanje tekstualnih stranica.

HTML i HTTP: Tim Berners-Lee stvorio je Hypertext Markup Language (HTML), koji se koristi za kreiranje web stranica. Takođe je definisao Hypertext Transfer Protocol (HTTP) za prenos informacija preko interneta.

Web preglednici: U ovom periodu počeli su se razvijati prvi web preglednici, poput Mosaic-a (1993) i Netscape Navigator-a (1994). Ovi preglednici omogućavali su korisnicima da pregledaju web stranice putem grafičkog korisničkog interfejsa.

Statički sadržaj: Većinu web stranica tog vremena činio je statički sadržaj, što znači da su informacije bile nepromenjene i korisnici nisu mogli direktno interagovati na webu.

Osnovne funkcionalnosti: Web stranice su sadržavale tekst, slike i nekoliko hiperlinkova koji su korisnike vodili ka drugim statičkim stranicama. Interaktivnost je bila ograničena, a e-pošta i online formulari bili su neki od ranijih interaktivnih elemenata.

Sporo povezivanje: U to vreme, većina korisnika koristila je spor dial-up pristup internetu, što je ograničavalo brzinu prenosa podataka.

Ograničena komercijalizacija: Komercijalizacija weba još nije bila u punom zamahu, iako su se neke kompanije počele pojavljivati sa jednostavnim web stranicama.

Nedostatak sigurnosti: Web sigurnost nije bila glavna briga, a enkripcija podataka i sigurnosni protokoli nisu bili tako razvijeni kao danas. Nedostatak sigurnosti predstavlja ozbiljan problem u mnogim aspektima našeg života, uključujući i upotrebu interneta. Kada govorimo o nedostatku sigurnosti na internetu, to obuhvata različite pretnje i rizike koji mogu ugroziti bezbednost i privatnost korisnika.

Ovo razdoblje pripremilo je temelje za budući razvoj weba, a 2004. godina označava prekretnicu kada je web postao mnogo dinamičniji i interaktivniji, uz razvoj web aplikacija i društvenih medija koji su promenili način na koji koristimo i doživljavamo internet.

Web 2.0

Web 2.0 označava drugu generaciju interneta koja se razvijala od sredine 2000-ih. Ovaj termin se koristi za opisivanje novog pristupa internetu koji je naglasak stavio na interaktivnost, saradnju korisnika i dinamički sadržaj. Evo objašnjenja Web 2.0 na srpskom jeziku:

Web 2.0 predstavlja novu generaciju interneta koja se razvijala od sredine 2000-ih. Ovaj termin se koristi kako bi opisao novi pristup internetu koji se fokusira na interaktivnost, saradnju korisnika i dinamički sadržaj. Umesto statičkih web stranica koje su preovlađivale u ranijoj fazi interneta, Web 2.0 donosi bogatije korisničko iskustvo i omogućava korisnicima da aktivno učestvuju u kreiranju i deljenju sadržaja.

Ključne karakteristike Web 2.0 uključuju:

1. Društvene mreže: Web 2.0 je doneo ekspanziju društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter, Instagram i LinkedIn. Korisnici mogu kreirati profile, povezivati se sa drugim korisnicima i deliti sadržaj sa svojim mrežama.
2. Korisnički generisani sadržaj: Umesto da samo konzumiraju sadržaj, korisnici sada imaju mogućnost da stvaraju i dele svoje tekstove, slike, video zapise i druge medije na platformama kao što su blogovi, forumi i video hosting servisi.
3. Web aplikacije: Web 2.0 je doveo do razvoja bogatih web aplikacija koje funkcionišu u web pregledačima i omogućavaju korisnicima da obavljaju različite zadatke, kao što su uređivanje dokumenata, vođenje kalendara, pregledavanje mapa i mnoge druge aktivnosti.
4. Cloud (oblak) tehnologija: Web 2.0 je omogućio povezivanje sa cloud uslugama koje čuvaju podatke i omogućavaju pristup istima sa bilo kog uređaja sa internet vezom.
5. Blogovi i mikroblogovi: Web 2.0 je popularizovao blogove, gde pojedinci mogu redovno objavljivati sadržaj o interesantnim temama. Mikroblogovi, kao što je Twitter, omogućavaju korisnicima da šalju kratke poruke i ažuriranja.
6. Wiki stranice: Wiki platforme, kao što je Wikipedia, omogućavaju korisnicima da zajedno doprinose i uređuju sadržaj, što je rezultiralo ogromnom bazom znanja dostupnom na mreži.
7. RSS (Really Simple Syndication): Web 2.0 je popularizovao RSS, protokol za automatsko praćenje i prikupljanje ažuriranja sa različitih sajtova.

Ove karakteristike omogućavaju aktivno učešće korisnika na internetu, stvarajući bogatije i personalizovanije iskustvo u poređenju sa prethodnom, statičkom fazom interneta. Web 2.0 je imao veliki uticaj na način na koji koristimo internet, promenivši način na koji komuniciramo, delimo informacije, sarađujemo i konzumiramo sadržaj na mreži.

Web 3.0 (2023 – danas)

Web 3.0 predstavlja sledeću evoluciju interneta koja je u nastajanju. Ovaj koncept se odnosi na niz tehnoloških inovacija i paradigmi koje bi mogle promeniti način na koji koristimo internet. Web 3.0 predstavlja sledeću evoluciju interneta koja se trenutno razvija. Ovaj koncept obuhvata niz tehnoloških inovacija i paradigmi koje bi mogle promeniti način na koji koristimo internet.

Iako Web 3.0 još uvek nije u potpunosti definisan i razvijen, postoje neki ključni trendovi i ideje koje ga karakterišu. Neki od ključnih elemenata uključuju:

1. Veštačka inteligencija (AI): Web 3.0 će verovatno imati veći stepen integracije veštačke inteligencije u svakodnevno korisničko iskustvo. AI će moći bolje razumeti, predviđati i odgovarati na potrebe korisnika, pružajući personalizovane usluge i informacije.
2. Semantički web: Web 3.0 biće zasnovan na semantičkom webu, gde će informacije biti organizovane i povezane na način koji omogućava računarima da bolje razumeju značenje i kontekst podataka. To će olakšati pretragu i razmenu informacija.
3. Internet of Things (IoT): Povezivanje uređaja i stvari na internetu biće još šire rasprostranjeno u okviru Web 3.0. IoT će omogućiti uređajima da komuniciraju međusobno i sa korisnicima, stvarajući inteligentnije i proaktivnije okruženje.
4. Blockchain tehnologija: Web 3.0 biće verovatno zasnovan na blockchain tehnologiji, koja omogućava sigurnu i transparentnu razmenu podataka i vrednosti. Blockchain će podržavati decentralizovane aplikacije (DApps) i pametne ugovore.
5. Virtuelna i proširena stvarnost: Web 3.0 će verovatno uključivati širi spektar virtuelne i proširene stvarnosti, omogućavajući korisnicima da uživaju u bogatijem i interaktivnijem iskustvu na internetu.
6. Decentralizacija i privatnost: Web 3.0 će težiti većoj decentralizaciji podataka i servisa, što će poboljšati privatnost korisnika i omogućiti im veću kontrolu nad svojim ličnim informacijama.

Ovi elementi Web 3.0 stvaraju viziju naprednog i sofisticiranog internetskog iskustva koje će se temeljiti na inteligenciji, povezanosti i novim načinima razmene informacija. Dok se Web 3.0 još uvek razvija, po analizama i projekcijama očekuje se da će Web3 imati značajan uticaj na način na koji komuniciramo, radimo, učimo i koristimo internet u budućnosti.